Теферич госпоје Мустајбеговице 0001    Везак везле дви липе дивојке 0002    Дви Личкиње, оби Бунићкиње, 0003    У Бунићу у кули каменој, 0004    Једно Ханка диздар-Халилаге, 0005    Друго Фатка Омер-бајрактара. 0006    Дви дивојке еглен заметнуле, 0007    Липа Ханка Фатки бесидила: 0008    „Шта би мени муштулука било, 0009    Да ти, драга, кршан хабер кажем?“ 0010    А њој вели Фатка другарица: 0011    „Давор Ханко, моја другарице! 0012    Кад би мени мио хабер био, 0013    Би ја теби муштулука дала: 0014    Имам руха четири сандука, 0015    Све би с тобом ја располовила.“ 0016    Ханка Фатки у одаји каже: 0017    „Давор Фатка Омер-бајрактара! 0018    Синоћ нам је књига долетила 0019    Од госпоје Мустајбеговице, 0020    Мојој мајци паде преко крила, 0021    Узе мајка, па је разавила. 0022    Шта је госпе у књизи правила: 0023    „ „Ето књига, Халилагинице! 0024    Јеси л’ чула и хабер узела, 0025    Да се јесмо на сну посестриле. 0026    Ево пуне три има године, 0027    Још се никад ни видиле нисмо. 0028    Па ето ти књига од менека: 0029    Два су нам се года пригодила, 0030    Јурјев данак и хаџили бајрам. 0031    Де накупи тријест Бунићкиња, 0032    Све под избор липих дивојака, 0033    Повед’ Ханку своју са оџака, 0034    А и Фатку Омер-бајрактара, 0035    Па их сведи под Јошан-планину 0036    На Светињу, Црљеној јабуци, 0037    А ја ћу их тријест накупити, 0038    Повести ћу Ханку са оџака, 0039    Што о њојзи бутум дрма Лика 0040    И шездесет и четири града, 0041    Што све збори о мојој дивојци, 0042    Па ћемо се онди састанути, 0043    Ми госпоје чадор разапети, 0044    Систи ћемо под чадор бијели, 0045    Дивојке ће коло заметнути. 0046    Још ће до дви буљубаше доћи, 0047    Једно, драга, Блажевић Омере, 0048    А друго је Танковић Османе, 0049    За свакиме по тријест пандура, 0050    Нек виђају наших дивојака.“ “ 0051    Кад је чула Фатка Омерова, 0052    Она вели Ханки Бунићкињи: 0053    „Нека, Ханка, милом Богу фала! 0054    Барем ћу се добро напрвити. 0055    Кад ја сиђем под Јошан-планину 0056    На Светињу, Црљеној јабуци, 0057    Па кад дође Танковић Османе, 0058    Не би л’ мени био муштерија 0059    И код мене коло поиграо.“ 0060    Њојзи вели Ханка Бунићкиња: 0061    „Немој, Фатка моја другарице ! 0062    Отприје ј’ мени Осман муштерија. 0063    Ја сам једно јутро подранила, 0064    Двор помела, ватру наложила, 0065    Па узела везену тестију, 0066    Наточила ледена бунара, 0067    Па ја своје разхлађујем лишце. 0068    Мени ништо очи утекоше: 0069    Ја погледах сенту на Удвину, 0070    Ја угледах пољем коњаника, 0071    Гдје он јаше уз поље дората, 0072    Под њим се је добар помамио, 0073    Сјаје с’ дори печа над очима, 0074    Свитли му се ђубе на прсима, 0075    Сјаје с’ златна хаша на дорату, 0076    Стоји му цика срмали тулија, 0077    А на дори охола левента, 0078    Сјају му се ковче из чизама, 0079    Свитле мале пушке око паса, 0080    Преливају крила испод врата, 0081    Око њег се ћирманкиња воза. 0082    До бунара доскака дората, 0083    Мени салам код бунара виче: 0084    ,Салам алећ, грано позлаћена, 0085    Нетргана па неозобана, 0086    Неломита и необљубита! 0087    Жива т’ нане, де погледај на ме! 0088    Жив ти био, јесам ли ти мио, 0089    Жив ти бабо, би ли пошла за ме?’ 0090    Мени с’, драга, свичан учинио, 0091    Ја сам њему салам отпримила: 0092    ,Да си здраво, сив-зелен соколе, 0093    Неловљени па непитомљени! 0094    Жива ми нане, погледат ћу на те, 0095    Жив ми бабо, би ја пошла за те; 0096    Ал те не знам, ко си ни окле си, 0097    Деде ми се по племену кажи, 0098    По племену и имену своме.’ 0099    Мени, драга, момак говорио: 0100    ,Давор Ханко бунићког диздара! 0101    Јеси л’ чула Танковић-Османа, 0102    Драга, липа, вридна буљубашу, 0103    Што присаче стазе и богазе, 0104    Чува хунке царске и ћесарске? 0105    Ја сам глава Танковић Османе, 0106    Буљубаша личког Мустајбега’. 0107    Ја му дадох виру од себека, 0108    Моја Фатка, да ћу за њег поћи, 0109    А он мени, да ће ме узети; 0110    Ја му дадох гердан вировање, 0111    На гердану триста маџарија, 0112    А он мени сахат из џепова, 0113    Па ево га у нидрама мојих. 0114    Кад ми сахат куцне код срдашца, 0115    Ко кад видим Танковића свога, 0116    Па се кани јадиђара мога! 0117    Отприје је мени муштерија.“ 0118    Она мисли, да нико не чује, 0119    Ал то Сава слуша на вратима, 0120    Сава раја диздар-Халилаге, 0121    Сам говори, а сам одговара: 0122    „Тако ми крста, тако бити не ће! 0123    Ја ти дворим родитеља бабу 0124    Пуних ево дванаест година, 0125    Не дворим га за жуте цекине 0126    Нег, дивојко, раз хатора твога, 0127    Ашикујем, а ти и не знадеш, 0128    А јоште те ни видио нисам; 0129    Ја ће с’ Сава с тобом оженити, 0130    Ја ће своју главу изгубити.“ 0131    Па с’ отален Сава повратио, 0132    Сиде Сава у ахар-одају, 0133    Око паса пусет поредао, 0134    О рамену шару обисио, 0135    Па он оде из ахар-одаје, 0136    Управ тежи Брињу на капију 0137    Раз ујака Брињанина Вука, 0138    Да му Вуче једну скупи војску, 0139    Да је сведе у Јошан-планину, 0140    Да пофата шездесет дивојки 0141    И пред њима дви госпоје младе. 0142    Кад он Брињу на капију сиђе, 0143    Па у једну ускочи биртију, 0144    Ал му сиди Брињанине 0145    Вуче, Сава Вуку Бога подвикнуо, 0146    Њему Вуче Бога отпримио: 0147    „Давор Сава, мој сестрићу драги! 0148    Што си био Бунић оставио, 0149    Па си сашо Брињу каменоме? 0150    Ниси л’ какав шиеар потпазио, 0151    Да ја теби једну скупим војску, 0152    Да идемо, да ми добијемо.“ 0153    Сава њему по истини каже. 0154    Кад то чуо Брињанине Вуче, 0155    Он се пера фати тучијега, 0156    Па он пера књигу на колину, 0157    Књигу посла Сењу каменоме. 0158    Побратиму, Сењанин-Ивану: 0159    „Ето т’, побро, књига од менека! 0160    Дедер мени једну скупи војску, 0161    Поведи је Брињу на капију, 0162    Јер сам кршан шићар потпазио, 0163    Да идемо, да ми добијемо!“ 0164    Ту оправи, другу направио, 0165    Па је посла Сплиту каменоме 0166    Своме побри Сави Крњетини: 0167    „Ето т’, побро, књига од менека! 0168    Деде мени једну скупи војску, 0169    Па је води на Котар камени 0170    До зелена луга Поповића 0171    И ледена врила Митровића, 0172    Па ћеш мене онди причекати.“ 0173    Па још једну књига направио, 0174    Па је шаље на Котар камени 0175    А на руке Гавран-капетану: 0176    „Ето т’ књига, обор-капетане! 0177    Деде мени једми купи војску, 0178    Ти позови обадва Котара, 0179    Па их спушти врилу Митровића 0180    И зелену лугу Поповића, 0181    И мене ето од Бриња камена!“ 0182    Кад је Вуче књиге подилио, 0183    Он по Брињу покупи војнике, 0184    Па се диже од Бриња каменог, 0185    За њим иде хиљаду коњика, 0186    Па он сиђе Поповића лугу, 0187    Туди нађе обор-капетана 0188    И код њега Саву Крњетину, 0189    Код њих двају шест пуних хиљада. 0190    Одатле Сава подигнуо војску, 0191    Па је сведе у Јошан-планину, 0192    Па ће туди конак учинити, 0193    Сутра ће им Јурјево сванути, 0194    Сву ноћ пише, сана не имаше. 0195    Кад им сутра био дан освано, 0196    Па се жарко помолило сунце, 0197    Изиђе им на доба ручањско. 0198    Кад погледа Сава из Јошана, 0199    Кад али се алај помолио, 0200    То је госпе Мустајбеговица, 0201    За њом ђика тријест дивојака, 0202    Све се биле као лабудице. 0203    Госпе сађе на Светињу хладну, 0204    Код Светиње чадор разапела, 0205    А дивојке лишце расхлађују. 0206    Кад погледа Сава из Јошана, 0207    Кад али се алај помолио, 0208    Прид алајом један пишац скаче, 0209    А поприко граналију вуче, 0210    То је глава Блажевић Омере, 0211    А за њиме тридесет пандура, 0212    И тај алај на Светињу сиђе. 0213    Кад погледа Сава из Јошана. 0214    А пољем се алај помолио, 0215    Прид алајом један пишац скаче, 0216    А поприко граналију вуче, 0217    То је глава Танковић Османе 0218    И његових тридесет пандура, 0219    И тај алај на Светињу сиђе. 0220    Кад погледа Сава из Јошана, 0221    А пољем се алај помолио, 0222    Пред алајом један пишац скаче, 0223    То је глава Бојчић Делалија 0224    Са Подгорја вридан буљубаша 0225    И његових тридесет пандура, 0226    И тај алај на Светињу сиђе. 0227    И опет се алај помолио, 0228    Пред алајом један пишац скаче 0229    И поприко граналију вуче, 0230    То је глава Дукатар Мујага, 0231    И тај алај на Светињу сиђе. 0232    Онда рече Брињанине Вуче: 0233    „Давор Сава, мој сестрићу драги, 0234    Све ми лажеш, а право не кажеш! 0235    Велиш, никог од Турака нејма, 0236    Него саме двије буљубуше, 0237    А дивојке Турци освојише, 0238    Хоћемо ли, Сава, ударати?“ 0239    „ „Мој ујаче, ударања нејма, 0240    Док не дође моја Бунићкиња, 0241    Чекат ћу је за три била дана.“ “ 0242    Кад се пољем алај помолио, 0243    Прид алајом један пишац скаче, 0244    То је глава Муса од Дриновца 0245    И његових тридесет пандура, 0246    И тај алај на Светињу сиђе. 0247    Још се пољем алај помолио, 0248    Прид алајом један пишац скаче, 0249    То је глава Босић буљубаша 0250    И његових тридесет пандура, 0251    И тај алај на Светињу сиђе. 0252    Још се пољем алај помолио, 0253    Прид алајом један пишац скаче. 0254    Врани му брци пали по пушкама. 0255    Онда рече Брињанине Вуче: 0256    „Давор Сава, мој сестрићу драги! 0257    Ко би оно био од Турака? 0258    Ја га ’наког још ни чуо нисам, 0259    Ја камо ли очима видио.“ 0260    Њему Сава вели из Јошана: 0261    „Мој ујаче, Брињанине Вуче! 0262    Зар ти не знаш Хрњице Мујаге 0263    И његових тријест Кладушчана, 0264    Убилица и крвопилица?“ 0265    И тај алај на Светињу сађе. 0266    Кад се пољем коњик помолио, 0267    Под њим добар кулаш покасује, 0268    Дителину траву попасује, 0269    То је глава Тале Личанине: 0270    Чакшире му од медвидовине, 0271    На глави му калпак од јазавца, 0272    Лисичине бију по плећима, 0273    За пасом му седам самокреса, 0274    Ни у каква мале капе нејма. 0275    Јопе виче Брињанине Вуче: 0276    „Давор Сава, мој сестрићу драги, 0277    Ко би оно био од Турака? 0278    Оно ј’, Сава, немили Турчине.“ 0279    Њему Сава вели у Јошану: 0280    „Мој ујаче, Брињанине Вуче! 0281    Оно ј’ глава Будалина Тале.“ 0282    Кад се пољем алај помолио, 0283    Прид алајом један на голубу, 0284    То је глава Лика Мустајбеже, 0285    А за бегом четири хиљаде, 0286    Сва се сила код Светиње збила. 0287    Кад погледа Сава из Јошана, 0288    Низ поље се алај помолио, 0289    То је глава Бунићкиња госпе 0290    И за њоме тријест дивојака, 0291    И тај алај на Светињу сиђе. 0292    Госпе госпи под чадор окрену, 0293    Дви госпоје силе под чадором, 0294    А дивојке у коло унишле. 0295    Ја када се коло заметнуло. 0296    Из Јошана влашче искочило, 0297    На глави му ислах котаркиња, 0298    Пола му је плећа поклопила, 0299    А ките га бију по силаху, 0300    О рамену шару обисио, 0301    Па доскака до кола дивнога, 0302    Влашче колу ни мукает није, 0303    Крајем кола под чадор униђе. 0304    Кад униђе двима госпојама, 0305    Госпојама то за чудо било, 0306    Него влашче вели госпојама: 0307    „О госпојо Мустајбеговице, 0308    Црн ти образ на обадва свита! 0309    Зар не може кола заметати 0310    На Удбини код камене куле, 0311    Већ ти сведе шездесет дивојки 0312    На Светињу Црљеној јабуци? 0313    Знаш ли, госпе, стид те Бога било! 0314    Колико је на Јошану листа, 0315    Толико је у њем душманина.“ 0316    У њег госпе погледа очима. 0317    Познаде га, па му бесидила: 0318    „Што ти лажеш, мали Омерица, 0319    Ти ми лажеш, а право не кажеш. 0320    Ја тебика, драги, крива нисам, 0321    Што т’ је сестра допала невоље, 0322    Па је кадар повратити ниси.“ 0323    Омерица с’ госпе застидио, 0324    Па се намах натраг повратио. 0325    То је глава Црнчицу Омере. 0326    Сестра му је допала невоље, 0327    Па се Омер тебдил учинио, 0328    Он обуко котарско одило, 0329    Тражио је мисец и годину 0330    Вавик Омер по ћесаровини, 0331    Па је за њу био потпазио 0332    У биртији код Задра каменог, 0333    У биртији Паве крчмарице, 0334    Па му хабер стиже у биртију, 0335    Да су сашле дви госпоје младе 0336    Под Јошане на Светињу хладну 0337    И довеле шездесет дивојки, 0338    Па је Омер чуо у биртији, 0339    Да се ј’ диго Брињанине Вуче, 0340    Да је свео до Јошана војску. 0341    Побојо се Омер резилуку, 0342    Резилуку двима госпојама, 0343    Полетио хабер учинити. 0344    Кад га ј’ госпе резил учинила, 0345    Он одскака од кола дивнога, 0346    Па наскака у Јошан-планину, 0347    Ту је њега мира намирила 0348    На Саву рају диздар-Халилаге, 0349    Њему дрекну шара од образа. 0350    Па је Саву добро погодила. 0351    Пуче лунта, заврже се пунта 0352    У Јошану високој планини. 0353    За то чуше буљубаше младе, 0354    Дивојачко коло оставише, 0355    У планини чарку заметнуше. 0356    И Личани на ноге скочише, 0357    Они добре ате поклопише, 0358    Поскакаше у Јошан-планину, 0359    Они јагме стазе и богазе. 0360    А скочише дви госпоје младе, 0361    Побигоше из чадора била, 0362    А за њима шездесет дивојки, 0363    Побигоше низ поље зелено. 0364    Угледа их Тале Личанине, 0365    Он за њима наврже кулаша, 0366    Па он стиже дви госпоје младе, 0367    Фати с’ свога челикли наџака, 0368    Госпу бије Мустајбеговицу, 0369    Натраг врати све дивојке младе. 0370    Бијућ госпу под чадор саћера, 0371    Па он вели Мустајбеговици: 0372    „Давор куцо, Мустајбеговице! 0373    Лако ј’, госпе, коло окрећати, 0374    Под Јошаном кавгу замећати; 0375    Али, госпе, ваља причекати, 0376    Чији ће мејдан код Светиње бити.“ 0377    Он наћера у коло дивојке, 0378    Па дивојке писму запивале, 0379    Крај њих хода Тале Личанине. 0380    У планини пушка палисала, 0381    Разбој био, па се разметнуо, 0382    Бег изиђе до тепе ледене, 0383    А излазе из планине Турци, 0384    Ники носи осичену главу, 0385    Њеком штрца крвца из нидара. 0386    Кад с’ помоли од Кладуше Мујо, 0387    И он гони Брињанина Вука, 0388    Њега Мујо бегу поклонио. 0389    Онда беже на ноге скочио, 0390    Он госпојам под чадор униђе, 0391    Па запроси Ханку Банићкињу 0392    Од госпоје Бунићког диздара: 0393    „Дај ми Ханку по божијем путу, 0394    Да оженим вридна буљубашу, 0395    Госпе, свога Танковић-Османа.“ 0396    Њему госпе Ханку поклонила, 0397    Готови су кидени сватови, 0398    А готова кићена дивојка. 0399    Подиже се Лика Мустајбеже, 0400    Па одведе Ханку на Удбину, 0401    Сведоше је дрвеном чардаку, 0402    Заметнуше шенлук и весеље 0403    Код чардака за недиљу дана, 0404    Оженише Танковић-Османа, 0405    Бег му био куме код дивојке, 0406    А јенгија Мустајбеговица, 0407    Тако се је Осман оженио. 0408    Беже оде на Удбину кули 0409    И одведе Брињанина Вука. 0410    Кад му трећа настала недиља, 0411    Бегу паде књига на колино, 0412    Узе беже, па је разавио, 0413    Кад ли књига од Бриња каменог 0414    Од госпоје Брињанина Вука: 0415    „Ето т’, беже, књига од менека! 0416    Тебе ј’, беже, мира намирила, 0417    Па си хитра лова уловио 0418    Старешину мога Брињанина, 0419    Цини њега, па на откуп даји, 0420    Ишћи мала, колико ти драго!“ 0421    Бег јој пише другу на колину: 0422    „Ево т’, госпе, књиге од менека! 0423    Хоћу Вука уцинити твога, 0424    Мореш ли ми дати дуговања: 0425    Липу Ајку Црнчић-Омераге 0426    И уз Ајку три товара мала? 0427    То ако ’ш ми дати дуговање, 0428    Ја ћу теби Вука повратити.“ 0429    Таку јој је књигу оправио. 0430    Кад је сишла Брињу каменоме, 0431    Другу госпе пише на колину, 0432    Шаље књигу Задру каменоме 0433    А на руке бану господину: 0434    „Ето т’, бане, књиге од менека! 0435    Ја те молим, па ти руку љубим, 0436    Шаљи ми сестру Црнчић-Омераге. 0437    Да свог за њу господина вратим.“ 0438    Хоће бане, па је опремио, 0439    Направио наргишли кочије, 0440    Под кочије врго бедевије, 0441    У кочије сестру Црничића, 0442    Па их посла Брињу каменоме. 0443    Још госпоја сакупила новце, 0444    Па је липа књигу направила, 0445    Књигу шаље бегу удбинскоме: 0446    „Поведи ми Брињанина Вука 0447    На Биљане, на Вучић камени, 0448    Онде ћемо сужње пазарити.“ 0449    Кад је бегу така књига стигла, 0450    Бег подиже тридесет делија 0451    И свих својих седам бајрактара; 0452    Бег изиђе на Биљане равне, 0453    Под Вучицем он госпоју нађе, 0454    Придаде јој Брињанина 0455    Вука, Прими Ајку сестру Црничића, 0456    Липу сведе беже на Удбину, 0457    Па је даде браћи и матери.